Skupstina opstine Bratunac

СО БРАТУНАЦ

latinica

english

ЗВАНИЧНА ПРЕЗЕНТАЦИЈА

::ГЛАВНИ ИЗБОР

::ИЗДВОЈЕНО

S.W.O.T анализа представља главни елемент израде стратешког плана и обухвата процјену општине Братунац са свим њеним карактеристикама кроз:

1. СНАГА
Братунац представља занимљиво подручје у оквиру Босне и Хецеговине, јер има повољан географски положај, изузетне природне љепоте, културно-историјске, те добре климатске услове.
Једна од предности Братунца лежи у његовој географској локацији. Сам град лежи на почетку простране долине, окружен ријеком Дрином и зеленим брдима са великим шумским пространством, а налази се у сјеверно-источној Босни и Херцеговини. Добрим саобраћајним везама повезан је са ближим центрима унутар Босне и Херцеговине, као и са цјелокупном територијом сусједне државе.
Град је обдарен повољном климом (умјерено континенталном) са дугим љетима и хладном зимом. Ово заједно са очуваношћу природе, богатсвом ријека, рибљим и ловним фондом представља туристички изазов великих могућности. Ако узмемо и присуство различитих етничких заједница које утичу да се на овом подручју укрштају различите културе, религије, традиције и архитектуре Братунцу дају додатне вриједности у смислу креирања специфичног туристичког амбијента. Заједно сви ови фактори представљају покретачку полугу за бржи развој туризма, те дају граду као мјесту, привлачност за рад и живот.
Мјесто је обдарено добрим природним ресурсима будући да је окружено плодном обрадивом земљом, те посједује обиље воде, што уз ниску надморску висину чини подручје великих агрокултурних потенцијала. Обиље водених токова осигурава могућност за наводнавање како би се дала подршка развоју пољопривредног сектора, али представља и значајан хидро-енергетски потенцијал за производњу енергије.
Поред пољопривредне производње, општина посједује и јаку занатску традицију, која је резултат тога да становништво посједује читав опсег знања и вештина у тако разноликим областима као што су: грађевина, у склопу металне индустрије, дрвне индустрије, те старих заната као што је грнчарство.
Сплет ових заната представља базу из које се црпи знање и вештина за будући развој и која чини основу приватног сектора.

2. СЛАБОСТ
У постратном периоду општина Братунац сусреће се са низом тешкоћа. Од низа друштвених проблема можемо издвојити најфреквентније које се налазе у незапослености, емиграцији, недовољном броју нових улагања, те економској настабилности.
Међу проблемима број један је назапосленост. Обзиром на спорост приватизације предузећа у државном власништву и формирање нових управљачких структура у наредном периоду није реално очекивати раст запослености у предузећима која су предмет приватизације. Са друге стране, у приватном сектору постоје одређене могућности за раст запослености, али проблематика везана за овај сектор са аспекта запошљавања исказана је кроз постојање праксе рада "на црно". Највеће баријере за потицај креирања радних места представљају компликоване административне процедуре за оснивање нових предузећа, њихове регистрације и уписа у јавне књиге.
Такође због процеса емиграције дошло је до губитка пуно стручних и талентованих људи из града, те раст популације са ниским образовањем. На сам квалитет образовања и кадрова, негативно дјелује лоша опремљеност школских објеката без адекватних наставних помагала, неопремљеност кабинета за информатику и недостатак литературе. Нижа компјутерска образованост становништва, непознавање нових технологија и спор проток информација спушта ниво пословања на нижи ниво.
Овом можемо додати и надостатак механизма за подршку и подстицај предузетничког дјеловања, а и стручност менаџмента је недовољан. Једни од фактора који ограничавају развој предузетништва на цијелој територији општине, односно који га групише на један ужи дио, прије свега су лоши локални путеви и непокривеност цјелокупне територије електричном енергијом.
Цјелокупна индустрија везана је највећим дијелом за позицију предузећа у претежно државном власништву, у којима је је концентрисан највећи производни потенцијал. Највећи дио индустријске базе, неконкурентан је због слабе техничке способности. Узевши у обзир и недостатак обртих средстава, за одржавање текућег нивоа производње, те проблем везан за неизвјесност процеса приватизације, посљедице су великог пада обима производње, односно значајно смањења степена искоришћења капацитета. Велики је недостатак лоцираности индустрије у ужем градском одручју.
Иако Братунац посједује добре транспортне везе са сусједном државом Србијом и Црном Гором, Сарајевом, Тузлом и другим градовима у широј регији, саобраћајну инфраструктуру је неопходно унаприједити. То се посебно односи на модернизацију регионалних путева на подручју општине, који нису још у потпуности асфалтирани и нису погодни ба бржи превоз и кретање великог терета.
Успоравање и отежавање протока роба са сусједном државом првенствено је посљедица неизграђене обилазнице око града.
Сви проблеми са којима се сусреће Братунац негативно утичу на конкурентност града као мјеста економске дјелатности.

3. ОПАСНОСТ
Укупно социо-економско стање у Братунцу је веома тешко, којег још више усложњава број озбиљних пријетњи његовом будућем просперитету. Не буде ли општина у могућности понудити стабилно пословно окружење, не може очекивати прилив већих инвестиционих улагања. Можемо рећи да политичка стабилност, однодно ниво те стабилности најчешће пропорционална с величином инвестиција. Пословно окружење овиси у великој мјери од политичара, односно политичке странке морају тежити ка стварању амбијента респективне грађанске политичке организације на овим подручјима.
Велики број расељених и интерно расељених лица посљедица су претходног рата. Још увијек расељена лица сусрећу се са проблемом немогућности поврата властите куће, стана или друге имовине. Овакво стање посљедица је спорости провођења имовинских закона, као и велика процедурална папирологија око доказивања власништва над имовином, коју још више отежава непостојање тачне и ажурне катастарске евиденције.
Заједница, такође, мора посветити више пажње везано за проблематику мултиетничке интеграције. Јасно је да се посебно мора усмјерити на расположење грађана, прије свега у вези слагања, односно неслагања да се расељена лица врате у своје куће и станове, у насеља у којима су живјели прије рата, како би се предуприједило рушилачко понашање појединаца која наноси вишеструку штету процесу учвршћивања стабилизационог стања и стварања позитивне слике о Братунцу.
Повећање криминалне активности, развој сиве економије, велик број радника који раде "на црно", ставља Братунац на крајње маргине интересантног подручја за инвестирање. Не предузму ли се активности које укључују рашчишћавање са црно/сивим сектором, легализацији изванправних предузећа, те мјере које уоквирују пословање у свим његовим сегментима у законске оквире, улагачи ће се и даље окретати другим мјестима.
Сви ови проблеми заједно са неразвијеношћу општине отежавају заједници да се носи и са другим проблемима као што су: слаб јавни превоз, развој здравствене заштите, развој свијести код грађана везано за еколошку културу и тим не допустити да ови проблеми прерасту у хроничне.

4. ПРИЛИКЕ
Можемо рећи да је приватизација пут за санирање бројних дубиоза у предузећима, али и за остварење одређених економских и социјалних циљева, који се желе постићи трансформацијом власништва. Највећи дио индустријског потенцијала општине налази се у државним предузећима, а као резултат приватизације ових предузећа очекују се бројне користи за заједницу кроз боље пословање предузећа, већу запосленост, већи стандард и куповну моћ становништва.
Велики интерес Братунца лежи у развоју малих предузећа. Рад на подршци развоју малих предузећа, прије свега мора бити усмјерен на ојачавању и ширењу позитивног окружења у којем дјелују, као о пружању едукационих течајева предузетницима којим би се обухватило финансијско пословање, маркетинг и планирање.
Унaпређењем и модернизацијом саобраћајне инфраструктуре, обезбједиће се бржи превоз и кретање роба, која је предуслов ка искориштавању доброг географског положаја Братунца (граничнии појас, добре комуникације), те тежња ка формирању "слободне граничне зоне" којом би се отворила врата Братунцу ка центру за трговину.
Плодно земљиште и водени токови, недовољно су искоришћени у оквиру пољопривредне производње, поготово ријеке, посебно Дрина, како би се повећало наводњавање пољопривредних површина у циљу увећања пољопривредних резултата. Већа искоришћеност водених токова може се остварити и у области енергије тј. њиховом експлоатацијом у смјеру производње додатне енергије.